...

Теби, млади мој пријатељу. Теби, сину или млађем брату мојих другова са београдских, церских, рудничких шанчева. Теби, младом Југословену, који се једва сећаш оних сивих јесењих дана када умакосмо – ми, твоји очеви и старија браћа – у албанске урвине, ка изгнанству… Теби намењујем ову књигу. (Је ли тај с ума сишао? Гласно питаш.) Прво, да видиш са колико истрајног патриотизма треба располагати у одбрани отаџбине. Друго, да се увериш о горкој истини нашег гуслара: не уздај се у помоћ туђина, помоћ туђа наплата је скупа… Мој бол – то је бол целе моје генерације, на којој су се сконцентрисали сви задаци наших поколења од Косова па до 1914 – те… Ми смо их знали, идеалисали их, клели се њима. Ми смо – нека ми сени Принципа, Чабриновића и свих другова палих око мене од Дунава па до Доброг Поља буду сведоци – живели за њих. И социјалисте и националисте, сви… Сви смо треперили слушајући звеку ланаца поробљеног југословенства, љутих ланаца и писак робља о које се Европа оглушава. И, кад је час куцнуо, сваки од нас јурну своме позиву. Већина је пала на бојном пољу, вај! Моја нада је – на вама, да довршите што нама умаче: друго ослобађање наше отаџбине од аривизма, материјализма, личних амбиција, прљавих политичких комбинација… Да уништите теткизам, стринизам, пријатељизам… (И тако даље и тако даље.) Шта на све ово кажете, господине? (Кретену.) Сени Принципа и како их се одрећи? Сени Његоша-Шегоша, и неумрлих његових дела, и – како их се отрести? Накашљаваш се, прекидаш Дртца, који сав блиста; мада ти не верује ама ни оволицно. Колико остајете? Пита. За чим трагате...?

За Братом Мишом. (Ти покушаваш, из подвале. Пмишљаш: иди човече својим послом, што ме занима сам ћу наћи, по форматима. Срамота те је да му кажеш? Можда сте рођени исте године, истог дана? Можда је млађи? Не, старији је. Шта те се тиче његов живот. Или спрам књига његова страст? Све саме некорисне старудије, што би казао Ђувалински. Довео те Ђувалински. Кад би, иначе, до Елеја?)

Густо и оштро шибље, сањаш у заточењу, у Елеју. Тамно плаво, прљаво зеленкасто, оштро а густо шибље, а, као, обасјано јарким сунцем. Тумараш у пижами. Зора је, такорећи… Брат Миша (можда твој Броњар, Кретенчино?), читаш: др Милош Ђ. Поповић рођен у Чајетини 187… , ипак, у оном веку. Оснивач првих војних зубних станица, Београд, потом Ниш; касније ћеш све те важне године да допишеш. Допире ветрић с Океана. Извештај Д-ра М.Ђ.Поповића и дискусија “О једном новом начину васпитања омладине”. Предавање одржано 12 јануара 1914. год. по јулијанском календару, а у двораници 3. беогр. Гимназије. Тачно у 3 часа отворио је конференцију старешина С.Т. М. Др. М.Т. Берић доцент универзитета, заблагодаривши присутнима на посети, а нарочито г г. Миливоју Поповићу начелнику министарства просвете, као нарочитом изасланику Господина Министра Просвете, па, ђенералу Ђоки Јанковићу председнику Народне Одбране, ректору Универзитета г. Слободану Јовановићу, г. Хенриху Лилеру директору већ поменуте београдске гимназије, па, пуковнику Драгославу Стојановићу, онда, народном посланику Драгићу Јоксимовићу, Ђури Паунковићу изасланику соколског друштва Д.С. и Др. Светозару Марковићу председнику Друштва за Школску Хигијену и Народно Просвећивање. Саопштава да је Његово Величанство Краљ изволео послати Управи С.Т.М. 500 динара у име свога прилога за што успешнији рад на ширењу Четништва међу српском омладином. Моли присутне да саслушају предавача Др. Поповића. Кхм. Шкрип, шкрип...

О Четништву или Српском скаутизму. Госпође и Господо, срећан сам што ми се данас дала прилика да говорим пред одличним скупом. Већ смо уобичајили да кажемо, као смо преживели ретке и велике историјске моменте. Господо, ми их нисмо преживели, ми их у овом тренутку проживљујемо, и имамо још дуго времена да у њима живимо. Оно што је учинио српски оружан народ (у Балканским ослободилачким ратовима), само је почетак онога што треба цео народ да изврши. Тај много већи и тежи део нашега рада је културни рад. Данашња тема мога предавања бавиће се једним делом тога културнога рада. ЧЕТНИК, ручна књига за српску омладину по ђенералу Баден-Поњел-у и Др. Лион-у, саставио Др. М.Ђ. Поповић; у тврдом повезу 3 динара – на 10 комада 2 динара. Ову књигу прегледао је и препоручио главни просветни савет. САВЕЗНИК-ЧЕТНИК је омладински лист са сликама. Излази преко целе школске године – цена 1 динар. Уредник Д-р. М.Ђ. Поповић. Књига је преко пута, у аустроугарској царевини, већ забрањена. Глупо, ако је већ преведена с немачког, а та Лионова, то сви знамо, забрањена тамо још није. Затим: “О моралном здрављу и болестима омладине” јавно предавање Др. М.Ђ. Поповића. Брошура – цена 30 пара. Др. М.Ђ. Поповић, Алкохол у блаканском рату, предавање одржано на 14. Међународном Конгресу у Милану, септембра 1913. године – цена 30 пара.

...